Kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca
Piše: Rastko Ivanović
Piše: Rastko Ivanović
Može se reći da
su, zvezde, zapravo naš jedini veliki mit, u vremenu, koje je zaboravilo kako
da stvara velike mitove. Svako ko je boravio u Sava centru, 24. ili 25.
februara, tekuće godine, bio je u prilici da se uveri šta je to velika zvezda,
koja, pritom, potiče sa ovih prostora. Naravno, radilo se o dva solistička
koncerta, Severine Vučković.
Ovoga puta, za razliku od dve rasprodate Beogradske arene, jedne iz 2009. i druge, iz 2013. godine, naglasak je bio na nešto smirenijoj, tišoj, pa što ne reći i kamernijoj atmosferi.
Pa je u skladu sa tim, sve i počelo u duhu balada. Posle uvodne "Virujen u te", usledile su i Arsenova, "Sama na sceni", kao i autorska kompozicija same naše zvezde, pod imenom "Ostavljena".
Ove kompozicije ostavile su dovoljno prostora članovima samog Severininog pratećeg benda da se razmašu, pa su aranžmani, povremeno čak zamirisali na džez, kao i na bosa novu. Ali, kako Severina ne bi bila Severina da atmosferu ne dovede do usijanja, ubrzo se, pogađate, upravo to i dogodilo. Za taj štimung veoma su bitne pesme kao što je "Tarapana". I upravo ova numera, čini se da krije samu esenciju, novijeg Severininog uspeha. Jer, u njoj su, čini se sažeta dva osnovna motiva, koji korespondiraju sa duhom savremenosti.
Prvi od njih je, svakako, hibridnost. Za koju bi neki rekli da je osnovna kulturna logika epohe globalizacije, ili bi, možda, prikladnije bilo reći, imajuči u vidu Severininu muziku, alter-globalizacije, dok se s druge strane radi, o prostoj činjenici, da se u Severininim tekstovima jedna prosečna epizoda "Seksa i grada", svede na četiri minuta efektnog teksta.
Ako to imamo u vidu, onda i nije čudo, da su danas pod geslom zabranjeno je zabraniti, u muzici, kao i u drugim oblastima života, dozvoljeni hibridi raznih vrsta. Pa otud i ne čudi što danas, gost na Severininim koncertima, može, opušteno, da bude, neko kao što je to jedan od naših vodećih folk, i ne samo folk, pevača, gospodin Saša Matić. S druge strane, kada je u pitanju „seks-i-gradizacija“ samog njenog nastupa, ne čudi što većinu njene publike čine mlade i samosvesne žene.
I sve je to, itekako, bilo vidljivo i na nastupima, u velikoj dvorani, beogradskog Sava centra.
Nakon bloka uvodnih numera, kao što rekosmo znatno sniženog tonusa, usledili su i klasični klubski razbijači, koji su od prvog momenta podigli publiku na noge. A u samoj publici, bilo je primetno, puno naših najmlađih sugrađana. Otud, verovatno i ne čudi začuđujuće mlak odgovor, koji je ona dobila na pitanje, koliko vas, večeras, ovde, ima u tridesetim, prilikom izvođenja istoimene himne, koju u originalu izvodi jedna od miljenica, publike, koja posećuje setove DJ Brke, ili, pak gleda filmove Fatiha Akina, turske kantautorke, po imenu, Sezen Aksu.
Naime, posle ovako mlakog odgovora, i sama Severina je zaključila da njenu publiku danas uglavnom čine deca. I to je i te kako bilo vidljivo, na ova dva koncerta, koji su održani u Beogradu. Međutim, druge večeri, pokazalo se da samo jedna osoba, da samo jedno dete, može da bude, kao u stihu, vlastite mame, "glavna uloga svih predstava". Reč je naravno o njenom vlastitom sinu, malome Aleksandru. U trenutku, kada se on popeo na binu, prilkom izvođenja maminog klasika, "Mili moj", bilo je jasno, da se u neku ruku, ovde, radi o preuzimanju trona. Jer njegova majka je kraljica, istina fiktivne monarhije Srba, Hrvata, i Slovenaca. Pa je ovde bila reč o svojevrsnom preuzimanju trona.
Ovoga puta, za razliku od dve rasprodate Beogradske arene, jedne iz 2009. i druge, iz 2013. godine, naglasak je bio na nešto smirenijoj, tišoj, pa što ne reći i kamernijoj atmosferi.
Pa je u skladu sa tim, sve i počelo u duhu balada. Posle uvodne "Virujen u te", usledile su i Arsenova, "Sama na sceni", kao i autorska kompozicija same naše zvezde, pod imenom "Ostavljena".
Ove kompozicije ostavile su dovoljno prostora članovima samog Severininog pratećeg benda da se razmašu, pa su aranžmani, povremeno čak zamirisali na džez, kao i na bosa novu. Ali, kako Severina ne bi bila Severina da atmosferu ne dovede do usijanja, ubrzo se, pogađate, upravo to i dogodilo. Za taj štimung veoma su bitne pesme kao što je "Tarapana". I upravo ova numera, čini se da krije samu esenciju, novijeg Severininog uspeha. Jer, u njoj su, čini se sažeta dva osnovna motiva, koji korespondiraju sa duhom savremenosti.
Prvi od njih je, svakako, hibridnost. Za koju bi neki rekli da je osnovna kulturna logika epohe globalizacije, ili bi, možda, prikladnije bilo reći, imajuči u vidu Severininu muziku, alter-globalizacije, dok se s druge strane radi, o prostoj činjenici, da se u Severininim tekstovima jedna prosečna epizoda "Seksa i grada", svede na četiri minuta efektnog teksta.
Ako to imamo u vidu, onda i nije čudo, da su danas pod geslom zabranjeno je zabraniti, u muzici, kao i u drugim oblastima života, dozvoljeni hibridi raznih vrsta. Pa otud i ne čudi što danas, gost na Severininim koncertima, može, opušteno, da bude, neko kao što je to jedan od naših vodećih folk, i ne samo folk, pevača, gospodin Saša Matić. S druge strane, kada je u pitanju „seks-i-gradizacija“ samog njenog nastupa, ne čudi što većinu njene publike čine mlade i samosvesne žene.
I sve je to, itekako, bilo vidljivo i na nastupima, u velikoj dvorani, beogradskog Sava centra.
Nakon bloka uvodnih numera, kao što rekosmo znatno sniženog tonusa, usledili su i klasični klubski razbijači, koji su od prvog momenta podigli publiku na noge. A u samoj publici, bilo je primetno, puno naših najmlađih sugrađana. Otud, verovatno i ne čudi začuđujuće mlak odgovor, koji je ona dobila na pitanje, koliko vas, večeras, ovde, ima u tridesetim, prilikom izvođenja istoimene himne, koju u originalu izvodi jedna od miljenica, publike, koja posećuje setove DJ Brke, ili, pak gleda filmove Fatiha Akina, turske kantautorke, po imenu, Sezen Aksu.
Naime, posle ovako mlakog odgovora, i sama Severina je zaključila da njenu publiku danas uglavnom čine deca. I to je i te kako bilo vidljivo, na ova dva koncerta, koji su održani u Beogradu. Međutim, druge večeri, pokazalo se da samo jedna osoba, da samo jedno dete, može da bude, kao u stihu, vlastite mame, "glavna uloga svih predstava". Reč je naravno o njenom vlastitom sinu, malome Aleksandru. U trenutku, kada se on popeo na binu, prilkom izvođenja maminog klasika, "Mili moj", bilo je jasno, da se u neku ruku, ovde, radi o preuzimanju trona. Jer njegova majka je kraljica, istina fiktivne monarhije Srba, Hrvata, i Slovenaca. Pa je ovde bila reč o svojevrsnom preuzimanju trona.
Jer, kako reče jednom Morisi,
neke devojke, su naprosto, veće od drugih.
(februar 2015.)
Нема коментара:
Постави коментар