Ransijerova politika policije: “Fuck tha Police”/“Bring the Noise”

Piše: Rastko Ivanović

Žak Ransijer (Jacques Rancière) je rođen 1940. u Alžiru. Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera (Louis Althusser), 1969. godine se odaziva pozivu Mišela Fukoa (Michel Foucault), priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu (Vincennes), koji će narednih godina okupiti različita imena francuske filozofije druge polovine 20. veka: Deleza (Deleuze), Liotara (Lyotard), Badjua (Badiou) i mnoge druge. Nakon što se 1980. Univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni (Saint Denis) i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju sredinom devedesetih.

U svom čuvenom delu "Deset teza o politici", Ransijer piše da postoje, zapravo, samo dve vrste politike. Prva, koju on naziva, politika policije, i druga koja je prava stvar, a koju on naziva, politikom disenzusa.

Šta bi taj disenzus, zapravo predstavljao?

Pa najjednostavnije rečeno, on predstavlja način uznemiravanja same politike policije.

On je, zapravo, način na koji mi od bučnih životinja, kojima je uskraćeno pravo govora, počinjemo da pričamo.

Otud je uvek prvo potrebno da donesemo buku, kako bismo na kraju, mogli da jebemo policiju, kako bi to, udruženi, zajedničkim snagama, poručili, Public Enemy, u "Bring the noise", i N.W.A. u "Fuck tha Police".