AJNŠTAJNOVA JEDNAČINA ŽIVOTA I SMRTI

E = mc²

Piše: Rastko Ivanović

Uoči Drugog svetskog rata, 1939, Albert Ajnštajn je napisao pismo američkom predsedniku Ruzveltu u kom upozorava da elementi uranijuma mogu biti pretvoreni u novi vid energije u bliskoj budućnsoti, u izuzetno močne bombne novog tipa. U pismu se govorilo o Ajnštajnovom strahu da će nacisti njegovu jednačinu E = mc² iskoristiti za konstruisanje  atomske bombe, što će dovesti do uništenja Hirošime i Nagasakija. E = mc² je zauvek promenilo i istoriju i Ajnštajna. On se odmarao na obali Njujorka uoči II svetskog rata. Bio je instruktivni pacifista koji je pobegao iz Nemačke da bi nastavio svoj rad u miru. Leto mu je prekinuo Leo Silard. Ajnštajnov stari prijatelj iz Evrope, još jedan begunac pred nacistima. Leo Silard je došao da ubedi svog prijatelja da svetu preti novo oružje i da mora nešto da se preduzme da se ono zaustavi. Silard saopštava Ajnštajnu da treba da napišu pismo Ruzveltu. Silard mu je objasnio da je primena jednačine E = mc² izvesna u konstrukciji atomske bombe ono čega se Ajnštajn uvek bojao. E=mc2 je simbol Ajnštajnovog genija. Ona sumira jednu od najmoćnijih istina, ideju mase i energije, ideje za koje niko nije verovao da će biti udružene. Masa je nešto što ima svaki predmet, a energija ono što imaju predmeti u pokretu. Ajnštajnova ideja je bila da se energija i masa ne razlikuju, da su, zapravo, ista stvar, da su 2 lica istog novčića. Masa se mora transformisati u energiju kao i energija u masu. Ali, Ajnštajnova ideja je išla još dalje. Energija je jednaka brzini svetlosti na kvadrat - to znači da se dobija ogromna energija na izuzetno malu količinu mase. Implikacije ove čudnovate jednačine su velike. U svakom predmetu oko nas skrivena je ogromna količina energije. Jednačinu Ajnštajn je objavio 1905. godine. Ona je promenila svet. Ona je objasnila šta to Suncu zapravo daje energiju, što je zbunjivalo generacije naučnika.

U sunčevom središtu masa se neprekidno pretvara u energiju. Sićušne čestice se sudaraju, a masa izgubljena u procesu transformiše se u energiju. Ljudi su počeli da se pitaju možemo li mi osloboditi energiju iz atoma za svoje potrebe? Ajnštajn je smatrao da to nije bilo praktično.

"Verovatnoća da se masa pretvori u energiju jednaka je pucanju na ptice noću u zemlji u kojoj su ptice retke".

Dakle, vrlo teško. Ali drugi nisu toliko žurili da odbace tu mogućnost. '33. u Nemačkoj na vlast dolazi Hitler.

Nemačka je bila jedan od centara fizike. Neki njeni naučnici jedva su dočekali da rade za naciste. A naci-mašina je žudela da ostvari ono što je A.A. smatrao da je nemoguće, da oslobodi energiju iz atoma i napravi atomsku bombu. Silard je to imao na umu i iz straha je otišao kod Ajnštajna na Long Ajlend. 1920. mladi Leo Silard je otišao na studije u Berlin. Tamo je bio svedok naci uspeha. Zabrinuo se jer je naci uspeh doživeo iz prve ruke. Silard se plašio trenutka kada će neko naći način da zauzda E = mc² i sagradi bombu. Radioaktivnost je E = mc² na delu. Nestabilni elementi kao što su radijum i uranijum se neprekdino rasitnjuju kako bi postali stabilniji. Prirodna radioaktivnost, ipak, je bila preslaba za razvijanje prave sile. Zato su naučnici gradili mašine da postignu atomsku fisiju i pokrenu nepregledne količine energije ali su uvek iznova naletali na Ajnštajnov paradoks. Činilo se da je A.A. bio u pravu. Da je E=mc² teorija, a ne način transformacije energije. Ali, onda je Silard došao na prvu ideju. Odjednom je shvatio da su svi prilazili problemu na pogrešan naćin. Atomske čestice se sastoje od 2 elektrona i 2 protona i nose pozitivni elektronski naboj. Ako se bombarduje jezgro pretvoriće se masa u energiju. Leo Silard je shvatio da je za to potrebna čestica sposobna da napadne samo srce elektronskog jezgra. Neutronom. Bez elektronskog napona, on bi se mogao vezati za samo jezgro tako da bi se deo njegove ogromne energije mogao osloboditi. Upotreba neutrona bila je samo jedna Silardova ideja. A onda mu je sinula i druga ključna za konstrukciju atomske bombe. To je bila lančana reakcija.

Dva neutrona fisijom stvaraju 8/12 neutrona - multiplikacijom. Silardova ideja je bila genijalna jer je pronašao način da se iz atoma izvuče energija, a da se, pritom, ne izgubi ogromna količina energije. Bilo je potrebno da se upotrebi neutron. 1938. manje od godinu dana pre izbijanja rata stigle su vesti koje su istinski zabrinule Lea Silarda. Han i Strasman, nemački fizičari su otkrili da se atom uranijuma bombardovan sa neutronom deli na 2 dela. Postigli su nuklearnu fisiju. Nuklearna fizika je pošla u rat. Za Silarda nauka više nije mogla ostati neutralna. Leo Silard je želeo labaratorijski rat protiv nemačkih nacističkih naučnika. Do jula '39. Silard je završio eksperiment po kom je lančana reakcija moguća. Shvatio je da je sudbina čovečanstva sada u rukama nauke. Zbog toga je u julu '39. svratio kod svog starog prijatelja Ajnštajna. Čuveni apstraktni pacifista počeo je da piše čuveno pismo u kom traži od USA da načine najmoćnije oružje ikada. 8 nedelja kasnije Ajnštajnovo pismo je doneto u Belu kuću. Ruzvelt je reagovao zahtevajući akciju. Bilo je samo pitanje ko će prvi sagraditi atomsku bombu. Amerikanci ili nacisti. U divljini Novog Meksika vlada SAD je počela strogo poverljivi projekat pod tajnim naslovom Menhetn. Projekat je smatran presudnim za savezničke snage. Projekat Menhetn je združio neke od najmoćnijih euro naučnika među njima i Silarda. A.A. nije u tome učestvovao. U maju '45. bomba je gotova, a nacisti su se predali. Rat u Evropi bio je gotov. U toj fazi mnogi naučnici iz projekta Menhetn i A.A. smatrali su da Amerikanci nemaju potrebe da upotrebe bombu. U julu '45. dva meseca posle poraza nacista, krvavi rat protiv Japana još uvek je bio u jeku. Smatralo se da bi upotreba bombe sačuvala hiljade savezničkih života. Meta je bila izabrana, japanski grad Hirošima. Jednog vedrog avgustovskog jutra '45. bačena je prva atomska bomba. Kroz vazduh je padala 43. sek. a onda je neutron pokrenuo nezaustavljivu lančanu reakciju. Za samo 6/10 mikrosekunde oslobođeno je 2 miliona miliona miliona energije. To je moć E = mc². Samo 0,6 grama mase pretvoreni u energiju razrušilo je jedan grad. Svo to uništavanje omogućila je primena jednačine E = mc². Svako živo biće u Japanu je spaljeno. Ajnštajn se smatrao delimično odgovornim za razvoj atomske bombe. A.A. je spoznao da je pisanje tog pisma bilo greška, jer se u njemu zalagao za konstrukciju bombe, iako je to učinjeno da se Nemci zaustave da ne postanu vodeća rasa. Meci ubijaju pojedince, a nuklearno oružje gradove. U poslednjoj deceniji svog života Ajnštajn je upotrebio svoju moć, ovog puta da upozori svet da se suoči sa svojim uništenjem. Jedan od njegovih poslednjih postupaka je bilo potpisivanje deklamacije o miru: "Hoćemo li staviti tačku na ljudsku rasu ili će se čovečanstvo odreći rata".

Ali postoji i druga, neuporedivo lepša strrana E = mc². Naučnici su otkrili da to nije jednačina destrukcije samo; to je apsolutna jednačina kreacije.

Rasipanjem energije, stvorena čista energija evoluirala je i sažela se u materiju milenijumima. Ta energija se sporo pretvorila u masu, koja je činila sve u našem univerzumu. Univerzum počinje kao kugla energije i pretvara se u masu. Sve suštinski postoji zbog delovanja jednačine E = mc². Ajnštajn nije nažalost doživeo otkriće da je njegova jednačina-jednačina života. "Politika je za trenutak, a jednačina za večnost"

Kada je pre 100 godina stvorio jednačinu A. Ajnštajn nije imao pojma dokle će dogurati.

ONA ĆE PREOBRAZITI NAUKU I NAŠE SHVATANJE SVETA I U DOBRU I U ZLU.